Ponos i predrasude – Second Hand Garderoba
Današnja tema bloga kombinuje statistiku, psihologiju i urbane legende, postavljajući pitanje zašto neko neće da kupuje u second hand radnjama, dok drugi vrlo rado i često se okreću takvim radnjama?
Mogli bi ovaj tekst završiti odmah ovdje, odgovorom: koliko ljudi, toliko ćudi.
Ali, hajde da malo detaljnije ispitamo ovaj slučaj.
Nije tajna da industrija second hand garderobe doživljava procvat širom svijeta. Od ogromnih lanaca 'thrift' radnji, do onlajn giganata kao što su Ebay, Swap.com, Thriftd.com (zamalo i da uključimo Isk0risti.me pored Ebay-a, ali vratili smo se u realnost vrlo brzo) pa sve do malih butika, popularizaciji second hand garderobe se čini nema kraja.
Naravno, prednosti ovog sistema su mnogo veće nego što mislite.
Osim odmah uočljivih vrlina, u koje se ubrajaju dostupnost skupljih i kvalitetnijih brendova po manjim cijenama, veći izbor, često spašavajući novčanike ljudi iz zemalja u tranziciji, postoji jedna mnogo bitna stvar na globalnom nivou.
A to je ekologija i održivost.
Veliki broj postojećih industrija, stubova civilizacije, dolazi do kraja svoga puta. Bilo da su u pitanju auto-moto giganti koji prelaze sa nafte na električni pogon, masovni proizvođači koji mijenjaju način poslovanja i sistem izrade zbog ekoloških standarda i materija, tako i jedna od najvećih svjetskih industrija, industrija garderobe, dolazi do trenutka zasićenja i masovnosti. Uzmite u obzir da se jedna jakna proizvodi svake godine sa novim dodatkom, predstavljajući novu modnu liniju, pomnožite to sa brojem različitih artikala, godina i brendova i dobićete masivnu brojku komada garderobe koji se proizvedu svake godine. Mnogo više nego što nam treba. Kada se uzme u obzir ekonomska nejednakost između zapada i ostatka svijeta ( ne računajući par centara moći na istoku), najveći dio te garderobe se kupuje upravo na zapadu.
Nakon ovih podataka, čovjek bi pomislio sledeće:
Odlično, najveće prelivanje garderobe na zapadu će donijeti nama super 'second hand' i mi ćemo za manje pare uživati u istim brendovima kao i oni. E pa, prevarili ste se.
Što je izuzetan podatak, jeste da 'second hand' industrija doživljava upravo procvat na zapadu, bilježeći konstantan rast koji predviđa ukupnu vrijednost u zapadnoj Evropi od 33 000 000 000 dolara do 2020-te godine. Gotovo polovina demografije od 18-24 godine (žene) kupuje jednom godišnje second hand garderobu u Americi. Kod nas je taj podatak zanemarljiv. Podatak iz thredUP.com je da 71 % njihovih mušterija su zaposleni i imaju prihode preko 70000 dolara godišnje. Ovakvi podaci nam govore par stvari, a to je da ne postoje barijere, klasne i demografske razlike kod mušterija na zapadu. Svi shvataju benefite. Za njih , i njima slične ljude, stvari su jednostavno praktične:
- da sada odem i kupim ovu H&M tuniku u butiku, platiću 30 eura. Ako odem u second hand radnju, istu ću kupiti za 6. Možda je neko obukao jednom, možda nijednom, ali tokom probanja u butiku svakako je bila probana više puta, tako da taj komentar nije validan. Za ostatak od 24 eura možda i kupim jaknu i sako.
I polako dolazimo do potencijalnih odgovora na pitanje postavljeno na početku bloga.
Da li takvi ljudi jednostavno ne shvataju benefite?
Ili su i dalje puni predrasuda? Shvataju benefite, ali puste da ih urbane legende, kompleksi, predrasude dovedu do toga da potroše 10 puta više novca nego ljudi koji razmišljaju drugačije.
Ima i jednih i drugih. I nije to čudno. Zato smo mi tu da Vam ponudimo rješenje.
S obzirom da je ovo blog internet prodavnice garderobe, nećemo više filozofirati i pametovati, ali ostavićemo Vas sa dva paradoksa:
- Neću ja da nosim M&S sako koji je 8 puta jeftiniji u polovnoj varijanti, ali ću kupiti polovni auto od kojeg mi lična bezbjednost zavisi u saobraćaju, za samo 1.5-2 puta manju cijenu.
- Ne nosim nešto što je neko drugi nosio koga ne znam, ali ću platiti hotelsku sobu i očistiti se peškirima kojima se bezbroj osoba, koje ne znam, očistilo.